Dramatizaciju napisala Ivana Ignjatov Popović prema priči „Krokodokodil“ Duška Radovića

LIKOVI i likovno rešenje:

Krokodokodil – Jelena Pavlović

Leptir i Zmija – Sandra Dragosavljević

Miš – Jovanka Ulić

Mrav – Ivana Ignjatov-Popović

Tata i mama krokodil – Kristina Balaž

SCENA I

(Pojavljuje se Leptir koji prvo leprša po platnu, prati ga muzika. )

LEPTIR: Ovo je priča, dečice mila,

O porodici krokodila.

Naši junaci, tata i mama,

Vrsta svima znana (dok on to govori, na sceni se pojavljuju Krokodokodil i mama)

I njihov sin Krokodokodil,

Nestaško pravi što svima voli

Da skače po glavi.

Al’ nije tu kraj!

Jednoga dana i to znaj

Donese mami žabu na zagrljaj!

(Mama vrišti, pada u nesvest, zove tata Simu dok odlazi)

Tužna je mama i nesrećna bila

Kakvog je to sina rodila?

Ko će tog Krokodokodila

Dovesti u red bez vike i batina!?

(Mala stanka, pojavljuje se Tata I polako se s obe strane uvlači drveće na scenu)

Tad mudri se tata nađe pri ruci!

Povede svoga malog krokodila

U carstvo rastinja i životinja.

Nek u samoći svoj nestašluk spozna,

Šta znači biti odbačen nek dozna!

Nek vezan za drvo čeka (Tata se udaljava)

Dok ga ne pojede životinja neka.

(Krokodokodil je vezan za drvo, plače na sav glas.)

LEPTIR: Sada ću da virnem, da vidim ja

Šta radi naša tužna junačina!

Razbijmo mu samoću i tugu

Skrenimo mu misao na neku stvar drugu!

E hej, zdravo! Zašto plačeš?

KROKODOKODIL: Tužan sam…bio sam jaaakooo nevaljao i tata me je doveo u ovu šumu i vezalo za drvo!!! (Nastavlja da plače…)

LEPTIR: Stvarno?? A koliko dugo moraš biti tako vezan?

KROKODOKODIL (plačnim glasom): Sve dok me neka životinja ne pojede!!! (plače…) Buaaaaa!!! Pojedi me ti leptiriću moj šareni!!! Molim teeee!

LEPTIR: I juuu, šta to pričaš kroko?? Pa ne mogu! Želim ti sreću (mala stanka, Leptir malo ploreprša) i nadam se da će te neko uskoro pojesti, zdravo… (leprša)

KROKODOKODIL: E baš će mi trebati sreća… buuuaaaaa….

LEPTIR: Stvar je ozbiljna, tu nema zbora,

Kaznu nek izdrži bez pogovora.

SCENA II

(Na scenu stupa miš, polako, oprezno…)

KROKODOKODIL (tužnim, plačnim glasom): O, zdravo mišu moj mali!! Pojedi me, pojedi me! Nisam bio dobar i moraš da me pojedeš!!!

MIŠ (kada čuje glas sakriva se iza žbuna i proviruje, zapanjeno): Kkkkrokodilll, Kroko… (opet se sakrije)

KROKODOKODIL (plačnim glasom, navaljuje): Dođi mišiću, dođi, nemoj da se bojiš! (Naglašeno) Moraš da me pojedeš!

MIŠ (polako se pojavljuje, odlučno govori): Ne mogu da te pojedem!!!

KROKODOKODIL: Ali vidi kako sam lep i velik, sočan, na stomaku rozi na leđima zelen! I nisam bio dobar!! Zašto ne možeš da me pojedeš?

MIŠ (iznerviran, bekelji se I imitira Krokodokodila): Zašto, zašto… (odlučno, povišenim tonom) Pa zato!

KROKODOKODIL: Ali zaaašto?

MIŠ (hoće brzo da završi razgovor): E, baš ZATO! Već sam jeo jednog krokodokodila i … uopšte nije bio ukusan, a i … polomio sam zub! (Odlazi)

KROKODOKODIL: Ej, sačekaj, vrati se…

SCENA III

(Dok miš odlazi pojavljuje se zmija koja se spušta s grane.)

KROKODOKODIL (tužan i očajan, plače): Buuaaa… Niko me ne voli, sâm sam i usamljen. Toliko nisam bio dobar da sam prestao da budem ukusan i… i… sada niko neće ni da me pojede… Buuaaa… (iz očaja ga prene neko šuškanje, ugleda zmiju) E hejj, ej! Zmijo, zmijice, dobra drugarice (ubrzano govori) ja, ja straaašno nisam bio dobar, iiiiii trebalo bi neko da me pojede. (Umilno) Hajde me pojedi, moliiim teeee!

ZMIJA (prvo malo uplašena, a kada je čula šta krokodil traži od nje, odvažno): Moliiiim? Ssssss Nisam ti ja makar kakva proždiračica bezobraznika, sssss! Ja sam ozbiljna, straaaašna zmija… ssssss.

KROKODOKODIL (molećivo): Pa baš zato, zato što si veeeelika, ozzzzbiljna, (kako on to govori zmija se sve više izdužuje, kao da hoće da potvrdi svoju veličinu) straaaašna zmija, pojedi me, moliiim te!!!

ZMIJA (kad je on završio, opet se skuplja, hladno): Neću da te pojedem!

KROKODOKODIL (zbunjeno): Ali zašto???

ZMIJA (pomalo besno): He! Kako zašto? Sssss, Kaaako zaaaaštooo???? (Odlučno, naglašavajući svaku reč) Zato… što… niiisi… bio… dobaaar! (Prkosno) Eto zato! Ssssssss (okreće se i odlazi).

KROKODOKODIL (zbunjen, sada više ni ne plače na sav glas, samo ostaje da tužno šmrca I cvili).

SCENA IV

(Pojavljuje se mrav koji veselozvizduće, pevuši…)

MRAV (zvižduće i pevuši): Ja sam lovac Luuuka, ne bojim se vuuuka, hehehe, hihihi, hahaha (popne se krokodokodilu na nogu).

KROKODOKODIL (sav srećan, ali ipak plačnim glasom): I jaooo! Mrave, hrabri, veliki, moćni (mrav se u čudu osvrće, ne može da oceni odakle dolazi glas) pojedi me! Molim te me pojedi! Nisam bio dobar i sada neko moooora da me pojede!

MRAV (neobavezno, kulerski, osvrće se oko sebe): Baš sam gladan i rado ću te pojesti, samo (duža pauza) … kaži mi gde si?

KROKODOKODIL (nestrpljivo): Pa tu sam, ispod, ispred i iznad tebe. Ti stojiš na mojoj nozi!

MRAV (nonšalantno, pogleda prema gore): Aha, ala si ti veeeliki (pauza), ali doooobroooo! Onda ću te jesti od noge! Važi!?

KROKODOKODIL (srećan): Važi, slatki moj, dobri mraviću. (Nestrpljivo) Iiii, pojedi me celog, al’ skroz celog (pomirljivo i tužno) kad nisam bio dobar…

MRAV (peva): Šubi, dubi, duaa, poješću krokodila ja, celog krokodila samo jaaaaaa… (halapljivo navali da ga jede, čuje se mljackanje, posle halapljivog jela, sve sporije i sporije mljacka, primetno je da je umoran, legne i zahrče).

KROKODOKODIL (kroz zevanje pita): Mrave, (zeva) jesi li me pojeo?

MRAV (prene se iz sna, zatečen): A? Nisam još. Pa jel vidiš ti koliki si (naglašavajući svaku reč) – velik, zelen, sočan, a vidi kako sam ja maaaali… ne mogu tako brzo (opet mljacka). Evo sad ću.

KROKODOKODIL (nestrpljivo): Mrave, mrave, jesi li me sad pojeo?

MRAV (iznerviran): Nisam još!

KROKODOKODIL (nestrpljivo): Mrave, mrave, a sad? Gde si sad? Šta mi grickaš?

MRAV (nervozno): Sada ti jedem mali prst na desnoj ruci!

KROKODOKODIL (nestrpljivo): Mrave, mrave, a sad?

MRAV (Još nervoznije): Sada ti jedem palac!

KROKODOKODIL (nestrpljivo): Mrave, mrave, a sad?

MRAV (već mu je dosta): Gotov si, (odlučno, pobedonosno) pojeo sam te. Sada možeš da ideš kući! Ubuduće budi dobar da ne bi dosađivao drugim životinjama … i … Pozdravi mamu i tatu (odlazi).

KROKODOKODIL (sav srećan): Puno ti hvala mrave, baš si drug.

(Odlazi kući, dočekuju ga srećni roditelji.)

MAMA i TATA (oduševljeno): Sine naš!

KROKODOKODIL (ide prema roditeljima, srećan): Sada ću biti dobar, al’ stvarno dobar… (Grle se.)

(Na sceni se pojavljuje leptir.)

LEPTIR: Roditelji su srećni bili

Što su svog sina natrag dobili.

Dobar je sada Krokodokodil

i potrebe nema više da mu mati uzdiše.

I više se desilo nije da ga jede nekakvo zverinje.

Ostavite komentar

Podeli/Sačuvaj